Evropsko obrazovanje u oblasti obnovljivih izvora energije

Citat iz magazina Um energije:

Obnovljivi izvori energije su budućnost naše planete. Izuzetno je bitno da organizacija kao što je UNESKO predvodi obrazovanje mladih stvaraoca. Sastanak Evropske mreže za obrazovanje u oblasti obnovljivih izvora energije (EURONETERS) je održan od 3. do 7. septembra u Moskvi, gde su se okupili stručnjaci u ovoj oblasti. Profesori iz Makedonije, Litvanije, Grčke, Srbije, Belorusije i Rusije su održali sastanke u Sveruskom institutu za elektifikaciju poljoprivrede. Posle sastajanja grupe za solarnu energiju, zasedao je Izvršni odbor mreže za obrazovanje u ovoj oblasti. Profesori koji dolaze sa univerziteta širom Evrope su volonteru koji kao entuzijasti gladaju ka budućnosti i rade mnogo da bi uspostavili zajednički obrazovni program koji obuhvata objavljivanje novih udžbenika, izvođenje labaratorijskih eksperimenta preko Interneta i tako što investiraju u labaratorijsku opremu. Namera je da motivišu studente kako bi sprovodili inovativne projekte i iskoristili mogućnosti u istraživačkom i praktičnom aspektu obnovljivih izvora energije.

Glavni alternativni izvori energije su vetar u voda, sunce, diodizel, i geotermalna energija. Između 1990. i 2003., procenat obnovljive energije u nemačkim sistemu snabdevanja električnom energijom je porastao od oko 3% do čak 9%. Tokom istog perioda, korišćenje energije u Nemačkoj je poraslo za oko 5% dok su isparenja karbon dioksida iz elekrana smanjena za oko 13%. Zakon RO obavezuje dobavljače električne energije u Velikoj Britaniji da povećavaju učešće obnovljiih izvora energije u njihovoj proizvodnji. Svetski samit na temu održivog razvoja (WSSD) je istakao važnost promocije obnovljivih izvora energije kao prioritet.

Obrazovno odeljenje UNESCO-a u Moskvi u oblasti obnovljivih izvora energije i elektrifikacije seoskih gazdinstava na čijem je čelu professor Dimitri Strebkov je presedavao sastankom grupe EURONETRES-a za solarnu energiju koja se bavila prezentacijama obrazovnih metoda u oblasti solarne energetike. Naučnici koji su se okupili na tom okruglom stolu su razmenili svoja iskustva. Razgovori su se nastavili u labaratorijama institute gde su postdiplomci prikazali svoja ostvarenja. Profesor Igor Tuikov je upoznao prisutnesa savremenim metodama labaratorijske nastave o uticaju položaja sunca na fotoćelije. Učtivi domaćini su nastavili prikazivanje svoje labaratrije gde prave solarne panele. Ovi paneli su deo veoma efikasnih solarnih koncentratora koji se upotrebljavaju da se uveća snaga proizvedene električne energije. Postrojenje potpomognuto ovim uređajuma može da proizvede do jednog megavata snage.

Sastanakom izvršnog Odbora EURONETRES-a presedavao je professor Spiros Kiritis koji je i predsednik te obrazovne mreže. Akademci su se dogovorili da nastave sa izvođenjem plana sa malim izmenama. Oni su pohvalili štampanje novih didaktičkih materijala, knjige koju je napisao professor Kiril Popovski sa kolegama o geotermalnoj energiji, knjige Strebkova i Tverjanovića o solarnim koncentratorima, knjigu Arbusova i Evdokimova o osnovama fotoćelija i knjigu Aksopolusa sa kolegama o upotrebi solarne energije za dobijanje toplote. Profesor Vitatus Adamovicius je istakao vodoničnu energiju kao visoko perspektivnu za automobilsku industriju budućnosti. Profesor Viktor Baštovoj je rekao da je upotreba biomase obećava pri grejanju i dobijanju elektoenergije kada se poseduju odgovarajuće tehnologije za njihovu proizvodnju.

Profesor Petros Aksopulos je demonstrirao svoj obrazovni softver o solarnoj energiji koji pomaže da se poboljša obrazovanje studenata u oblasti obnovljivih izovra energije.

Profesor Milorad Bojić je govorio o mogućnosti da studenti izvode eksperimente koristeći Internet. Eksperimenti kojima se može upravljati sa jedne institucija a da se oni u stvarnosti odvijaju u drugoj laboratoriji koja je kilometrima udaljena (tako ne postoji potreba da studeti borave u labratoriji u kojoj se izvode eksperimenti).

Ovi obrazovni postupci se već primenjuju u mnogim univerzitetima u Italiji, Švedskoj i u univerzitetu Ujedinjenih Nacija za mir u San Hozeu u Kosta Rici na magistarkim studijama. Kako su studenti veoma zadovoljni takvom nastavom izvršni odbor je preporučio da se intenziviraju ove aktivnosti u budućnosti.

Tuga u zemlji Srbiji, a možda i šire ko to zna?

Šta mislite o tome kakvi su danas međuljudski odnosi na fakultetima između samih studenata, a i na relaciji student-profesor?

Mislim da je odnos između samih studenata spao na jako niske grane (kao Radnički iz Kragujevca u fudbalu).... Nema tu više pravog prijateljstva, druženja, zajebancije.... čini mi se da svako gleda neki svoj interes kako da ućari neki ispit, zaradi neki dinar preko faksa ili bar besplatno da se putuje u (lupam) Makedoniju preko neke studentske organizacije u (MTO, PTR, ISEC, ST, ISSO.....) u nadi da će se zagotiviti u putu s nekim asistentom ili asistentkinjom i tako sebi olakšati dalje studiranje....Da se razumemo nemam ja ništa protiv da se zajebu pravila čak i sam uvek podržavam tu ideju, al treba držati neki nivo, zeznuti profane na kulturno, a ne uvlačiti im se...Pre dok sam bio prva godina i kolko tolko još redovno išao na predavanja, bilo je normalnih ljudi koji su bili i za šalu i za neki normalan razgovor, al kako se dalje napredovalo (jebiga šta ću kad sam štreber) ostali sve sami retardi, klasični kompleksaši (ovi normalni svi poobnavljali godine)... Gledam ove mlade generacije, svi pogubljeni, uplašeni...uđeš na njihovo predavanje svi ćute, pričaju samo kad im se kaže... žali mi se drugarica kaže niko neće ni svesku da joj da da iskopira na 5 minuta...Takodje šta mi je tuga kad vidim ( a znam da mladi nisu ništa krivi) ....svaki ispit im je biti ili ne biti, a realno kad se pogleda i jeste tako... ako padnu odmah to povlači i manju šansu da se da godina, a samim tim se pada i na samo finansiranje a ko danas ima soma evra da plati godinu? Tako da je žalosno videti našta su ljudi spremni u tim situacijama... Hvala bogu pa sam na svaki ispit išao rasterećen i uvek kad me neko nešto pitao da šapnem, pomognem, kad god sam znao (naravno i obrnuto)... I da zaključim mislim da nas je ovaj nazovi na silu nametnut kapitalizam sjebo skroz... lako je švabi da bide takav on je naviko takav mu je mentalitet... al mi smo južnjaci i ne možemo na silu da budemo nešto što nismo, tj. možemo al to već liči na ovo što sam gore izneo.....

Hvala na pažnji (ako je neko imao strpljenja da pročita ovu moju žalopojku).